Postovani posetioci sajta iznecu vam svoje vidjenje stanja bodi bildinga u nasoj zemlji.
Svako ko bar malo prati desavanja na domacoj i inostranoj sceni zasigurno je primetio da domaci bodi bilderi vec dugi niz godina ne ostvaruju zapazene rezultate na inostranoj sceni. Kada kazem "na inostranoj sceni" pre svega mislim na evropska i svetska takmicenja a ne na blakanska i mediteranska gde jos ponesto i mozemo uraditi narocito kada smo domacini.

Sve u svemu kvalitet takmicara je i dalje na niskom nivou i neuporediv je sa kvalitetom takmicara iz ostalih evropskih zemalja. Jako dugo sam u ovom sportu i polako sticem utisak da je ovaj sport kod nas nazadovao zadnjih godina a ne napredovao. Setimo se samo kako je izgledao Naser Sonbati 1989 godine na prvenstvu Yu u Knjazevcu a mi danas nakon 14 godina nemamo bildera koji bi se bar donekle primakao ondasnjoj njegovoj velicini i formi. Svi vi koji cete reci da je u ondasnje vreme i standard zivota bio daleko bolji svakako da ste u pravu, ali dali je samo to razlog? Mislim da je jedan od razloga to sto je u to vreme na trzistu bilo mnogo manje "laznih" steroida dok je sada prodaja steroida dostigla milionske sume pa je samim tim i falsifikovanje steroida postalo mnogo atraktivnije. Takodje se falsifikuju i preparati to jest dodaci ishrani a ogromna vecina, da ne kazem svi, nasi bilderi o tome skoro da nista neznaju. Ovo je izuzetno skup sport, cak se usudjujem da kazem najskuplji od svih sportova a mi smo izuzetno siromasna zemlja ali zasto onda u Egiptu kome takodje ne cvetaju ruze u ekonomiji ipak ima prilicno dobrih bildera. Egipat je zemlja u kojoj se proizvodi nekoliko vrsta kvalitetnih steroida, koji su uz to i veoma jeftini pa je to sigurno jedan od razloga. Ali mislim da tu ima i jos necega. Gledajuci prvenstvo Mediterana 2002 u Boru mogao sam videti kako je Egipatski bodi bilding savez izuzetno organizovan. Posto nije bila obezbedjena egipatska himna (bruka za organizatora) a oni su pobedili u svim (izuzev teske gde je pobedio domacin) kategorijama, posle svake pobede bi svi uglas pevali svoju himnu (mislim na selektora, takmicare, predsednika njihove federacije, svi). Oni veoma posvecuju paznju svojim takmicarima i pomazu im u pripremama i treninzima koliko mogu sto se videlo na svakom koraku a da li znate kako je kod nas? Ne bih da pricam o tome….

Da li znate koliko je novca godisnje potrebno jednom profesionalnom bodi bilderu da bi ostao u vrhu? Cifre idu i do 100.000$ od cega vise od polovine potrose na Hormon rasta, Steroide, IGF-1, Insulin, Epogen i ostala sredstva, a ostatak je potreban za hranu i preparate. Mnogi od njih koji ne mogu da zarade toliko novca uopste ne koriste preparate vec sav novac daju za HGH i Steroide. Da li ste se ikada pitali zasto su danas bilderi mnogo veci i definisaniji nego sto su to bili u doba Arnolda ili Li Hejnija? Jedini tacan odgovor na ovo pitanje je Hormon Rasta i Insulin koji ne samo da su sami po sebi doneli ogroman napredak u velicini i kvalitetu misica, vec su omogucili telu da iskoristi mnogo vece kolicine steroida, tako da danasnji ciklusi za masu pojedinih profesionalaca idu i do 10.000mg steroida nedeljno sto su neverovatne kolicine. O stetnosti po zdravlje ovolikih kolicina izlisno je i govoriti ali cu samo napomenuti da vam cak ni 100.000$ godisnje nece pomoci da budete medju top 10 profesionalaca ako nemate dobru genetiku i ne vezbate i hranite se pravilno. Novac koji profesionalci zaradjuju uopste nije velik kao sto mnogi misle i vecina profesionalaca ce biti zadovoljna ukoliko uspe da zaradi godisnje tih 100.000$ koji su im potrebni da bi opstali u vrhu. Svakako da ima i onih koji su uspeli da zarade novac u ovom sportu ali je takvih izuzetno malo.

Posmatrajuci domaca takmicenja svako moze doci do zakljucka da je takmicara izuzetno malo, da su to sve uglavnom isti ljudi, cak se i publika medjusobno poznaje, pa se stice utisak da pravih obozavalaca ovog sporta ima svega 400 - 500. Vecina nasih takmicara nastupa na svim mogucim takmicenjima ne ostavljajuci svom telu vremena za odmor i rast pa tako konstantno iz godine u godinu nastupaju sa istom velicinom, to jest nema vidljivog napretka. Ponekad se pitam da li im je vise stalo do tih kartonskih diploma i parceta metala nego do svog izgleda. Ono sto hocu da kazem je da je krajnje vreme da se otpocne sa edukacijom nasih bildera i sa boljom organizacijom saveza.
I kao sto rece jedan profesionalni bodi bilder: "sve zavisi od toga koliko imas para i koliko si lud da ih ubrizgas u sebe", on rece, a vi razmislite o tome…