"Kako cete rasplakati Ronnija Colemana? Recite mu da je osvojio titulu Mr. Olympia."
Po treci put za redom covek sa najvecim telom
na svetu se srusio na pod nakon sto je cuo da je pobedio. Ronnijev licni godisnji
pad sa plakanjem i ponizavanjem dao je simbolicnu atmosferu 36. izboru za
Mr. Olympia odrzanom u Mandalay Bay Resort & Casino u Las Vegasu u subotu
21. oktobra 2000. godine. Medju Colemanovim protivnicima to je bila noc potisnutog
besa. Da su takmicari na Mr. O rok grupa, zvali bi se Moody Blues.
Bilo je tu puno stvari o kojima je trebalo misliti. Kao ilustraciju, navescemo
vam kratke cinjenice koje su se pokazale na takmicenju:
- Ronnie Coleman je zasluzeno pobedio, iako nije
bio onako izrezan kao ranije. Npr. njegov srednji deo je opasno kompromitovao
njegovu simetriju.
- Kevin Levrone je bio u svom do sada najboljem izdanju. Zasluzio je drugo
mesto i nije bio daleko od toga da otme titulu Colemanu.
- Flex Wheeler i, narocito, Nasser El Sonbaty nisu uopste bili u formi.
- Kada se ovo gore uzme u obzir, Shawn Ray, u svom najboljem izdanju od 1996.,
trebao je da bude ispred Wheelera, a i Lee Priest je trebao biti bolje plasiran,
mozda cetvrti.
- Jay Cutler i Markus Ruhl, dvojica najboljih na Night Of Champions, izgledali
su dobro, ali su ranije bili bolji.
- Dexter Jackson je od svih takmicara imao najgori tretman. Bez obzira na
nedovoljno ulja za poziranje na poredjenju, mogao je biti medju prvih 6 umesto
sto je bio 9.
- S obzirom na forme svih bildera, mnogi se pitaju sta bi se desilo da Chris
Cormier nije bio prisiljen da odustane od nastupa zbog povrede koju je zadobio
par nedelja pre takmicenja, a verovatno se niko ne pita vise od samog Comiera.
- Poredjenje je bilo promenjeno da bi se ojacao ponekad neumorni poslepodnevni
ritual, jer je druga runda (individualno poziranje) bila prebacena ispred
runde za gledanje simetrije. To je zacinilo takmicenje u ocima gledaoca, ali
nije poboljsalo vidljivost nize rangiranih takmicara medju sudijama.
- WWF rvac Triple H, koji je najavio poredjenje, je pravi bodibilder i odlican
zabavljac koji bi trebao da otvara sva Mr. O takmicenja.
- Nedavno preminuli Steve Reeves, zbog svog nemerljivog ucesca u bodibildingu,
zasluzio je svaku pocast koja mu je ukazivana.
- Vecernja zabava, Village People, bili su ocajni.
Sveukupno, zelja za velicinom izgleda da narusava kvalitet samog tela. Najkvalitetnija tela, Ray, Jackson i Levrone dosli su u laksem i kompaktnijem izdanju, i na sceni su pokazali mnogo vise energije od njihovih sporijih vecih kolega. Posebno Levrone, sunjao se pozornicom sa zivotinjskom snagom jureci Colemana kroz poziranje, u jednom trenutku pokazivao je na Ronnijev srednji deo, naglasavajuci sampionove propuste. Nije mu uspelo. Ipak, vredelo je pokusati. Sa 120 kg, Coleman se opasno priblizio zrtvovanju ravnih detalja zbog par dodatnih kilograma, ali je ipak uspeo da od sudija dobije perfektne ocene. To ne smanjuje lekciju koja se naucila na ovom Mr. O: postoji opasnost u igranju Ronnijeve igre velicine, cak i za Ronnija. To je lepo pokazao Ray, odbacivanjem masa-na-masu cilja. On je izgledao veci nego sto je bio prosle godine iako je bio jednako tezak 97 kg kao i '99. Bodibilding je i sport iluzije isto kao i centimetara i kilograma, a lukavi Ray, koji se takmicio 12. put na Mr. O, to zna.
Pad
Ako pad opisuje Ronnijevu reakciju na pobedu, onda film Pad ("Falling
down") opisuje raspolozenje u bekstejdzu pre, tokom i nakon takmicenja.
U tom filmu iz 1993., u kome glavnu ulogu igra Michael Douglas, radi se o
jednom obicnom coveku koji nakon sto dugo ostane zaglavljen u saobracajnoj
guzvi podivlja i krene da unistava sve oko sebe. Dobro, nije bilo bas toliko
lose u bekstejdzu, ali sa ociglednim izuzetkom Colemana koji je poput vampira
isisavao radost iz ostalih takmicara, mnogi od takmicara su imali neku vrstu
Pad momenata tokom veceri. Umesto uobicajenih uveravanja o velicini dogadjaja,
reporteri su od takmicara dobijali samo neka mrmljanja, sazete fraze, NO COMMENT-are
i obicno cutanje. Sta je to uticalo na najneverovatnija svetska tela da postanu
toliko zlovoljni. Mozda cemo vidjati sportiste kako venu zbog sakupljene psiholoske
stete jer su godinama shvatani zdravo za gotovo. Korozivan efekt ravnodusnosti
zvanicnika i nedoslednosti sudija izlgeda da se pokazuje na neispirisanim
licima sportista - nesto sto nije bilo ocigledno samo u muskom takmicenju
nego i u sva tri takmicenja koja su odrzana u Las Vegasu. Cak je i Levrone,
ciji je nastup obnovio njegovu karijeru na najbolji nacin, imao svoj "Pad"
trenutak, koji se pokazao u njegovim izjavama nakon takmicenja. "Trebao
sam pobediti", rekao je on,"Nisam dosao ovde da bi bio drugi."
S obzirom da je Chris Cormier odustao par nedelja pre takmicenja, Levrone
bi trebao biti zadovoljan i sa drugim mestom.
U boksu postoji stara izreka koja glasi: izazivac mora da nokautira sampiona
da bi ga pobedio, ne moze ga pobediti na poene. U bodibildingu, morate da
zavezete sampiona i stavite ga u avion za Sudan ako zelite da ga skinete sa
trona. To je izgleda jedini nacin, i zato je Levrone i bio ljut. Ne da Coleman
nije zasluzio titulu - jeste je zasluzio - ali ipak medju bilderima postoji
nekakvo osecanje da je biti Mr. Olympia isto kao da si predsednik Vrhovnog
Suda: jednom kada si postavljen, titula je tvoja sve do tvog penzionisanja
ili do smrti.
Dovedi svoje navijace
Bodibilderu koji cuje svoje ime kada ga prozovu za manje plasirano mesto,
gomila zvizduka i neodobravanja je melem na ranu: dokaz nepravde. Reakcija
publike nije perfektan vodic, ali ipak nesto pokazuje kada su u pitanju proglasenja
osvojenih mesta za Jacksona, Priesta, Ruhla i Raya koja su naisla na neodobravanja,
dok su Sonbatyjeva i Wheelerova odobravana. Gledaoci su ocigledno ocekivali
osvojena mesta poslednje dvojice, veterana ovog takmicenja koji su igrali
na kartu "poznato ime". Wheeler zasluzuje puno postovanja za to
sto je pobedio na Arnold Classicu prosle zime samo jednu nedelju nakon sto
je Cormier osvojio Ironman, ali ovde je podbacio. Mozda je nenastupanje Cormiera
izbilo nesto borbe iz Flexa, koji je na pres konferenciji dva dana pre takmicenja
tvrdio da nedolazak Comiera nece uticati na njegov nastup.
Wheeler je odbio da da komentar vasem reporteru nakon takmicenja. El Sonbaty
isto. I Ruhl. Priest je brzo izasao. Tako da je ostao uvek predusretljiv Shawn
Ray da kaze nesto o takmicenju i sudjenju: "Samo smo Kevin i ja bili
u formi. Tu je negde bio i Dexter, ali je napravio neke pocetnicke greske
jer se nije bolje namazao uljem i bojom. Ja sam trebao biti ispred Flexa.
Priznao mi je da je bio van forme. Tako da je cetvrto mesto meni razocarenje.
Bio bi srecan sa trecim mestom."
To sto Flex priznaje da je bio van forme je izuzetno. Mozda zbog toga sto
bodibilderi mnogo tesko rade na tome da pomere svoja tela van granica stvarnosti
i da mrze da prihvate cinjenice kada neko kritikuje njihov izgled. Kakva god
da je sudbina Wheelera na nastupanjima, mora priznati da je imao dosta slusalaca
ove godine.
Klinci nisu u redu
Pre finala, tesko nezadovoljstvo zavladalo je jednom od svlacionica u kojoj
su bila 4 takmicara: dvojica, Cutler i Ruhl, nastupali su 2. put na Mr. O,
a tu su bila i dvojica novajlija, Orville Burke i Dennis James. Ovo je trebala
biti zabavna prostorija, jer su u njoj bila sveza lica sa puno potencijala
u sebi. Ali to ipak nije bilo veselo mesto. Pocetnik je mislio da nije fer
ocenjen na poredjenju, a Ruhl je bio toliko zgadjen da nije hteo nista da
komentarise. Tako da je ostalo na obeshrabljenom Cutleru da pokusa da popravi
raspolozenje u sobu. "Sada je ovo frustrirajuce, ali mi smo sledeca generacija,
takmicari koji ce vladati u buducnosti.", rekao je Cutler, pobednik Night
Of Champions takmicenja u maju 2000. "Mi smo oni na koje ce se drugi
pocetnici zaliti za par godina."
Promene u nacinu sudjenja trebale su da pomognu novim takmicarima, da im da
sansu da sami odlucuju na sceni. Podsticane od strane Shawna Raya na sastanku
sportista tri dana pre takmicenja, specijalne promene u sudjenju na poredjenju
na kraju je predlagao i FLEX-ov urednik Peter McGough, dokazujuci jos jednom
da je obracao paznju tokom svih ovih godina. Iako su promene stupile na snagu
u subotu poslepodne, izgleda da nisu pomogle novim takmicarima. Izgleda da
su sudije sledile svoje ranije odluke, bez obzira na to sto se videlo na sceni.
Nisu u pitanju samo sudije: bilo je tu jos nekih glupih odluka. Na primer,
vrlo blesava odluka da nastupi grupa Village People, klasici iz disko ere
cija se karijera zavrsila 1980. godine, ali su sada poput kakvog zombija ustali
iz mrtvih. Pozivanje ovih kostimiranih budala na Mr. O izgleda da je nekome
izgledala kao dobra ideja, ali publika nije nasela na to i bila je vidno nezadovoljna
njihovim pojavljivanjem na sceni odmah nakon video spota kojim je odano postovanje
preminulom Stevu Reevesu. Village People su bili samo jednu pesmu udaljeni
od lincovanja, koje su izbegli samo zato sto je jedna pesma (YMCA) kasnije
mudro otkazana. Kao zavrsetak njihove prve pesme, podsetili su nas na scenu
iz filma "Producenti", kada je muzicka numera zvana "Prolece
za Hitlera" sokirala svu publiku.
Da dodamo da je tu jos bila gomila petljanja u mraku na sceni, kao sto je
objavljivanje da je Coleman dodao 9 kg na proslogodisnju tezinu, iako je dodao
samo 3 kg. Mozda je celo sudjenje trebalo staviti u ruke rvaca Triple H-a
koji je pokazao ogromni entuzijazam koji bi ovaj sport trebao da ima. Ovaj
rvac je dobro naelektrifikovao publiku i odlicno je vodio sou.
Pogledajte 66 slika svih ucesnika Mr. Olympije 2000.
